Bivši načelnik Odjeljenja za prostorno planiranje u Gradu Banja Luka i odbornik DEMOS-a u Skupštini Grada Slobodan Bobi Stanarević juče je „zapalio“ društvene mreže deseteračkom analizom rada lokalnog parlamenta.

Stanarević je danas odgovarao na pitanja našeg portala, a u istom metru pitanja su mu postavljale prve novinarske gusle Republike Srpske Darko Momić Čkalja. Neobično, ali više nego zanimljivo natpjevavanje. Čkalja u uvodu veli ovako:

Brate Bobi, od tebe je ružno
što ja moram osjećat' se tužno,
počeo si hljeb mi otimati,
deseterce pjesme okivati.

Moraš zato intervju mi dati,
da te ne bih na sud mor'o slati,
možemo se nas dva nadpjevavat'
ali ćemo počet' dodijavat'.

Slijedi razgovor. 

ČKALJA: 

Ajde zato lijepo odgovori
na pitanje koje mnoge mori:
neka si se posvetio pjesmi,
ali reci gdje je most u Česmi?

BOBI:

Nema Doca, mog željenog mosta,
Al u Česmi nama nada osta…
Treba crtat i zemlju riješit'
Vučku valja kesu odriješit'.

ČKALJA:

Zašto Smilju nisi opjevao,
znaš zbog toga da si najebao?

BOBI:

Krenem, Čkalja, Smilju opjevati,
kad ja vidim počela zjevati.
Mlađo, Draško i ostali tu,
Samo Smilja u dubokom snu.

ČKALJA:

To ti zvuči kao da se vadiš,
a u stvari ne znaš šta da radiš?!

BOBI:

Ne vadim se, moj voljeni rode,
Neće mene žednog preko vode.
Gradim, crtam, malo zajebavam
I uglavnom svakog podjebavam.

ČKALJA:

Znam da niko ne sm'je da te dira,
samo kad si kod kuma Pastira?!

BOBI:

Kod Pastira nikad nemam mira,
Svako šuplju priču mi servira.
Slušam jedne, druge, a i treće. 
Da me maše, kamo puste sreće!

ČKALJA:

Da slučajno nemaš nešto hitno,
hoću nešto da te pitam bitno?

BOBI:

Imam, druže, i hitno i bitno, 
Al za tebe to je nešto sitno.
Na ladari pravim neka vrata. 
Drnčam pušku ako bude rata.

ČKALJA:

Kad za pjesmu ti već imaš dara -
koliko ćeš uzet kalendara?

BOBI:

Nekad bilo dobri druže para,
Pa sam mogo kupit kalendara.
Sad ih nema i počesto fali,
Ostalo mi za crkveni mali.

ČKALJA:

Za izbore šta za tebe rade
Stefan Gluvić i Lužija Rade?

BOBI:

BraĆa rade ono što naume,
Ako treba vakcinu izume.
Nekad "jelen", nekad vino bijelo
UvIjek na nož, nikad pola-cIjelo.

ČKALJA:

A je l' tačno da ne žališ novac
da ugleda Mesi Karanovac?

BOBI:

Davno bilo, sad se govorilo.
I mene je, brate, oborilo.
Sada mogu ja dovesti samo
beka, ali da platu ne damo.

ČKALJA:

A što školu ti vojnu napusti,
pa ostaše ćaći snovi pusti?

BOBI:

Napustio, nisam mogo dalje ,
Ipak sam ja ludak za medalje.
Bilo teško i meni i starom,
Sad gonimo opet punom parom.

ČKALJA:

Budi iskren, pa reci na kraju,
voliš više Slobu ili Kaju?

BOBI:

Volim slobu, a volim i Kaju,
Mahnucu im ja s trona na kraju.
Da ne žale što su ulagali
U nekoga kog nisu vagali.

ČKALJA:

Sve si rek'o više ili manje,
nemam više nijedno pitanje.
Imam molbu za tebe na kraju,
piši pjesme, al' samo za raju.

Vidim pjesnik da iz tebe vreba,
Žali meni ne uzimaj hljeba,
nego reci kol'ko 'š kalendara,
za njih ima u Ce-Pe-Ka para.

BOBI:

Neću, druže, ja pisati pjesme, 
Samo radim ono što se ne sm'je.
Pošto imaš ti autorsko pravo, 
Obećavam da bi mirno spav'o.

Ajd sad zdravo i dobar mi budi 
Da se Šareni u tebi ne budi.
Pošto imam dara, al ne para:
Kupiću ti deset kalendara!